Kriminalističko profilisanje 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Internacionalni Unevirzitet u Novom Pazaru, departman u Nisu, Pravni fakultet, odsek Kriminalistika

Sadržaj
Uvod ...................................................................................................................1
Kriminalističko profilisanje.................................................................................2
Metode kriminalističkog profilisanja..................................................................6
Induktivni metod kriminalističkog profilisanja
Deduktivni metod kriminalističkog profilisanja
Vrste kriminalističkog profilisanja.....................................................................9
FBI model profilisanja
Geografski model profilisanja
Zaključak ..........................................................................................................12
Literatura..........................................................................................................13
Uvod
Kriminalističko profilisanje izvršioca krivičnog dela predstavlja relativno novi kriminalistički metod koji se primenjuje u otkrivanju i razjašnjavanju odredjenih vrsta krivičnih dela. Profilisanje ličnosti učinioca se zasniva na saznanjima biheviorističkih i kriminalističkih nauka, dok se praktične primene ove metode vezuju za 1950.godinu i posebno odeljenje FBI- ja , Behavioral Science Unit, tj. današnju jedinicu za podršku istragama, Investigative Support Unit, koja čini deo nacionalnog centra za analizu krivičnih dela nasilja National Center for the Analysis of Violent Crime (NCAVC). Kriminalističko profilisanje predstavlja postupak sačinjavanja verzija o hipotetičkom profilu nepoznatog izvršioca krivičnog dela, koji se temelji na prikupljenim saznanjima koja su u vezi sa konkretnim kriminalnim dogadjajem.
Kriminalističko profilisanje
Profilisanje predstavlja jednu vrstu verzije koja se odnosi na nepoznatog izvršioca, tj.osobine ličnosti, motive izvršenja krivičnog dela i druge karakteristike (pol,uzrast, rasna i etnička pripadnost, zanimanje mesto stanovanja itd). Izrada profila izvršioca krivičnog dela zasniva se na pretpostavci da je ponašanje, kao i način izvršenja krivičnog dela, odraz osobine ličnosti. Osnovno polazište za kriminalističko profilisanje treba da budu utvrdjene činjenice na licu mesta, jer lice mesta reflektuje tj.održava ličnost učinioca. Ault i Reese, FBI profajleri ističu da izvršeno krivično delo ukazuje na karakteristike ličnosti izvršioca krivičnog dela kao što naši domovi ukazuju na neke karakteristike naše ličnosti. Osnova kriminalističkog profilisanja mogu da budu i druge mere i radnje, na primer: prikupljanje obaveštenja i slične radnje čiji sadržaj posredno ili neposredno ukazuje na karakteristike lica. Na osnovu tragova i predmeta koji su pronadjeni na licu mesta, načina postupanja sa žrtvom i drugih prikupljenih dokaznih informacija, najpre se vrši masovna rekonstrukcija dogadjaja kako bi se obuhvatile sve verzije kriminalnog dogadjaja, a zatim se pristupa kriminalističkom profilisanju ličnosti izvršioca nekog krivičnog dela. Profilisanje zahteva multidisciplinaran pristup, tj.upotrebu stručnjaka (profajlera) koji poseduju znanje ne samo u oblasti kriminalistike, već i drugih nauka kao što su foreznička psihologija, sudska medicina, psihijatrija i sl. Profilisanje se nameće kao neophodna metoda u slučajevima kada su organima unutrašnjih poslova na raspolaganju samo početna, tj.nedovoljna saznanja o izvršenom krivičnom delu i kada se primenom drugih kriminalističkih metoda nije postiglo značajno napredovanje u razjašnjavanju konkretnog slučaja. To mogu biti slučajevi gde postoji veliki broj osumnjičenih, kao i slučajevi gde ih uopšte nema, tj. gde nije bilo moguće otkriti i objasniti motiv za izvršenje krivičnog delaili kada nije postojala nikakva predhodna veza izmedju žrtve i izvršioca krivičnog dela.
Profilisanje se sprovodi kada je neophodno delovati proaktivno, kada je pre svega potrebno upoznati javnost i ujedno zatražiti njihovu pomoć u rešavanju konkretnog slučaja. U ovakvim situacijama OUP-ase obraćaju javnosti za pomoć, ukazujući im na odredjene neobične karakteristike za koje se predpostavlja da nepoznati izvršilac ispoljava u svom ponašanju. Takodje, polazi se od pretpostavke da su navedene karakteristike uočljive, te da postoje lica koja su ih primetila kod odredjenih osoba. Iz tog razloga često se javno nudi nagrada gradjanima koji su u mogućnosti da pruže relevantne informacije u vezi sa konkretnim krivičnim dogadjajem i na taj način pomognu organima unutrašnjih poslova u profilisanju izvršioca.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]